Autor: Snežana Maksimović
Prema legendi, budistički monah iz Indije imena Batuo (跋陀) došao je u Kinu 495. godine p.n.e. tokom
Severne Vei dinastije kako bi širio
budistička učenja. Stekavši naklonost cara Sjao Vena, dobio je zemlju na
planini Sung na kojoj će sagraditi Šaolin manastir.
Šaolin kung fu
Osnivačem Šaolin kung fu-a smatra se monah Damo(达摩), koji je u
manastir stigao 526. godine p.n.e. On je razvio 18 tehnika boksa I trenirao je
monahe kako bi pripremili svoje telo za duge časove meditacije. Cilj vežbi bio
je da unapredi zdravlje, očvrsne mišiće i stimuliše rad unutrašnjih
organa. Osim očuvanja zdravlja, cilj Šaolin boksa bilo je vežbanje tehnika
samoodbrane u cilju zaštite hrama, koji se često nalazio na meti bandita. Šaolin kung fu postao je poznat upravo
zbog funkcije samoodbrane, kao I aspekata bodibildinga i atletike.
Iza
svakakog Šaolin monaha je istorija intenzivne discipline poznate po izlaganju
tela kako psihičkim tako i fizičkim ekstremnim
uslovima. Najranija dob u kojoj se može pristiputi manastiru je treća godina. Pre toga, svaki pojedinac mora
obrijati glavu, u čast Bude i kako bi se simbolično odrekao ovozemaljskih želja.
Tipičan dan piočinje u 5 sati ujutru i
završava se u 22 časa uveče i ispunjen je iscrpnim mentalno fizičkim vežbama.
Šaolin monasi praktikuju strogo vegetarijanski način ishrane, koji je u skladu
sa budističkim sistemom verovanja.
Trening
koji svaki pojedinac mora da prođe predstavlja mnogo više od fizičke pripreme ,
jer istovremeno obuhvata i rigoroznu pripremu uma. Tehnike Šaolina mogu se
podeliti u dve kategorije: Čan 禅 I Ćuan 拳. Čan se odnosi na duhovnu
budističku osvešćenost i kontrolu nad umom. Sa druge strane, Ćuan podrazumeva
fizički aspekat treninga. Smatra se da pojedinac ne može praktikovati kungfu
bez razumevanja budizma i tehnika meditacije. Prema tome, Ćuan je ukorenjen u
Čan principu.
Religija
Šaolin kung fu je u neraskidivoj
vezi sa osnovnim budističkim principima. Šaolin monasi ne samo da uče kung fu
veštine , već ujedno kultivišu svoj duh kroz usvajanje budističke ideologije.
Čan
budizam je posebni ogranak budističkog učenja koji oni praktikuju. U
osnovi Čan budizma je meditacija.
Vežbanje tehnika disanja i usmeravanja fokusa
omogućava povećanu kontrolu nad telom i uvećanje fleksibilnosti i moći. Šaolin
monasi svakoga dana provode sate u meditaciji. Oni koriste Ći gong i specijalne
vežbe disanja koje im pomažu da uspostave unutrašnji mir i postanu otporniji na
bilo kakav mentalni, fizički ili emotivni pritisak.
Šaolin
monasi veruju da jednom kada postignu usresređenost uma i uspostave kontrolu nad Ći-em fizički pokreti postaju ograničeni samo njihovom imaginacijom.
Inicijalni
trening počinje tzv dečijim vežbama (童子功- tóngzǐ). Ove vežbe uključuju tehnike
istezanja kojima telo postiče izvanrednu fleksibilnost u najraznovrsnijim
pozama. Ove vežbe predstavljaju osnovu kineske joge. Postoji 9 poza koje imaju
za cilj istezanje i fleksibilnost, i 9
poza kojim se vežba usresređenost i balans. Razlog zašto ove tehnike nose naziv dečije
jeste zbog verovanja da jednom kada ih monah savlada on postiže čistotu I vitalnost
dečijeg tela.
Naredna
dva stupanj vežbi su vežbe snage(气功,qigong) i vežbe
borenja(拳法; quánfǎ). Osnova svih kungfu
pokreta jesu 5 stavova: stav konja, naklon stav, klizni stav , stav mačke i
uvrnuti stav.
