autor： Aleksandra Zolotić
Često je korišćen kao modni detalj ne samo u svojoj rodnoj zemlji, već širom sveta, a zapravo možda vrlo malo ljudi ima svest o pravom značenju i značaju, a nadasve dubini tog naizgled jednostavnog simbola. Reč je o konceptu Yinyang.
Naime, 阴阳 yīnyáng zapravo predstavlja medjusobnu povezanost svih različitih pojava u prirodi i svetu. Ova dva komplementarna elementa su fizička manifestacija svih dualiteta koji nas okružuju. Na to najjasnije ukazuje i sam izgled simbola. Yin je crna strana sa belom tačkom, a yang je bela tačka sa crnom. Ovakav izgled simboličkog prikaza često se opisuje kao sunce koje se poigrava iznad doline i planine. Yin je maglovito područje okruženo planinama, a yang je osvetljeni deo, te sunce krećući se svojim prirodnim tokom čini da yin i yang zamene mesta, odnosno da se otkrije sakriveno, a sakrije otkriveno.
Karakteristike yina su sporo, mekano, savitljivo,
razliveno, hladno, vlažno i pasivno, te se on dovodi u vezu sa vodom, zemljom,
mesecom, ženstvenošću i sa tamnim delom dana, odnosno predstavlja noć. Sa druge
strane, yang je kao suprotnost brz,
tvrd, izdržljiv, usmeren, topao, suv i agresivan, te se on povezuje sa vatrom,
nebom, suncem, muževnošću i sa danom. Sve u svemu, važno je shvatiti ih ne kao dve
suprotstavljene, već kao dve medjuzavisne komponentne, koje jedna bez druge ne
mogu postojati. Apsolutno svaka pojava sadrži oba ova aspekta u sebi, samo je
nekad jedan od njih više, odnosno manje manifestovan u toj pojavi. Nijedan
fenomen u prirodi nije potpun crn ili beo, kao što ni svetlost ne može
postojati bez tame. Seme koje u leto rodi predstavlja yang u svojoj najjačoj
manifestaciji, dok to isto seme koje zimi umire da bi stvotilo novo seme
predstavlja najjasniju manifestaciju yina, a to zajedno čini beskrajno
kruženje. Kada neki fenomen dostigne svoj vrhunac, pretvara se u svoju
suprotnsot, što ide u prilog medjusobnoj povezanosti svega što nas okružuje.
Dakle, kao čvrsta povezanost
kontrastnih parova, yinyang je zapravo deo svačije svakodnevice, a samim tim
postoji i više načina prikazivanja i shvatanja, kao i primene ovog fenomena. U
Yijingu (易经Yì
jīng) je ovaj koncept prikazan u formi trigrama, gde
yin predstavlja liniju koja je razdeljena na pola, a yang celovitu liniju.
Trigram, dakle, kao što se može naslutiti iz samog naziva, predstavlja
kombinaciju tri vodoravne linije, te u zavisnosti od spoja, izvesni trigram će
imati više odnosno manje karakteristika yina ili yanga. Trigrami se dalje mogu
kombinovati kao heksagrami. Taijiquan (太极拳Tàijí quán) kao jedna od najupečatljivijih
kineskih borilačkih veština takodje je zasnovana na konceptu yinyanga, gde se
na procesu samoobradjivanja svog tela I duha radi kombinovanjem mirovanja i
pokreta. Postizanje tog balansa zapravo i jeste sam izgled yinyanga. Isti
princip takodje se primenjivao i u veštinama baguazhang (八卦掌Bāguà zhǎng ) i qigong (气功Qìgōng). Princip yinyanga takodje ima veze i sa
seksualnim opštenjem. Naime, da bi se stvaralo, potrebna je interakcija
muškarca I žene, odnosno da se yin I yang spoje. U daoističkim tekstovima je
opisan niz poza pri vodjenju ljubavi
koje su praktikovane da bi se
neka bolest sprečila ili izlečila. Yinyang svoju primenu ima i u tradicionalnoj
kineskoj medicini. Takodje, postoje i pojedini toponimi u Kini koji sadrže neki
od ova dva elementa, poput Luoyang ili Huayin, a i sam naziv za sunce u
kineskom sadrži u sebi yang (sunce太阳Tàiyáng, u prevodu veliki yang).
Često je korišćen kao modni detalj ne samo u svojoj rodnoj zemlji, već širom sveta, a zapravo možda vrlo malo ljudi ima svest o pravom značenju i značaju, a nadasve dubini tog naizgled jednostavnog simbola. Reč je o konceptu Yinyang.
Naime, 阴阳 yīnyáng zapravo predstavlja medjusobnu povezanost svih različitih pojava u prirodi i svetu. Ova dva komplementarna elementa su fizička manifestacija svih dualiteta koji nas okružuju. Na to najjasnije ukazuje i sam izgled simbola. Yin je crna strana sa belom tačkom, a yang je bela tačka sa crnom. Ovakav izgled simboličkog prikaza često se opisuje kao sunce koje se poigrava iznad doline i planine. Yin je maglovito područje okruženo planinama, a yang je osvetljeni deo, te sunce krećući se svojim prirodnim tokom čini da yin i yang zamene mesta, odnosno da se otkrije sakriveno, a sakrije otkriveno.
Karakteristike yina su sporo, mekano, savitljivo,
razliveno, hladno, vlažno i pasivno, te se on dovodi u vezu sa vodom, zemljom,
mesecom, ženstvenošću i sa tamnim delom dana, odnosno predstavlja noć. Sa druge
strane, yang je kao suprotnost brz,
tvrd, izdržljiv, usmeren, topao, suv i agresivan, te se on povezuje sa vatrom,
nebom, suncem, muževnošću i sa danom. Sve u svemu, važno je shvatiti ih ne kao dve
suprotstavljene, već kao dve medjuzavisne komponentne, koje jedna bez druge ne
mogu postojati. Apsolutno svaka pojava sadrži oba ova aspekta u sebi, samo je
nekad jedan od njih više, odnosno manje manifestovan u toj pojavi. Nijedan
fenomen u prirodi nije potpun crn ili beo, kao što ni svetlost ne može
postojati bez tame. Seme koje u leto rodi predstavlja yang u svojoj najjačoj
manifestaciji, dok to isto seme koje zimi umire da bi stvotilo novo seme
predstavlja najjasniju manifestaciju yina, a to zajedno čini beskrajno
kruženje. Kada neki fenomen dostigne svoj vrhunac, pretvara se u svoju
suprotnsot, što ide u prilog medjusobnoj povezanosti svega što nas okružuje. Dakle, kao čvrsta povezanost
kontrastnih parova, yinyang je zapravo deo svačije svakodnevice, a samim tim
postoji i više načina prikazivanja i shvatanja, kao i primene ovog fenomena. U
Yijingu (易经Yì
jīng) je ovaj koncept prikazan u formi trigrama, gde
yin predstavlja liniju koja je razdeljena na pola, a yang celovitu liniju.
Trigram, dakle, kao što se može naslutiti iz samog naziva, predstavlja
kombinaciju tri vodoravne linije, te u zavisnosti od spoja, izvesni trigram će
imati više odnosno manje karakteristika yina ili yanga. Trigrami se dalje mogu
kombinovati kao heksagrami. Taijiquan (太极拳Tàijí quán) kao jedna od najupečatljivijih
kineskih borilačkih veština takodje je zasnovana na konceptu yinyanga, gde se
na procesu samoobradjivanja svog tela I duha radi kombinovanjem mirovanja i
pokreta. Postizanje tog balansa zapravo i jeste sam izgled yinyanga. Isti
princip takodje se primenjivao i u veštinama baguazhang (八卦掌Bāguà zhǎng ) i qigong (气功Qìgōng). Princip yinyanga takodje ima veze i sa
seksualnim opštenjem. Naime, da bi se stvaralo, potrebna je interakcija
muškarca I žene, odnosno da se yin I yang spoje. U daoističkim tekstovima je
opisan niz poza pri vodjenju ljubavi
koje su praktikovane da bi se
neka bolest sprečila ili izlečila. Yinyang svoju primenu ima i u tradicionalnoj
kineskoj medicini. Takodje, postoje i pojedini toponimi u Kini koji sadrže neki
od ova dva elementa, poput Luoyang ili Huayin, a i sam naziv za sunce u
kineskom sadrži u sebi yang (sunce太阳Tàiyáng, u prevodu veliki yang).
Ono što svakako stoji rame uz
rame sa konceptom Yinyanga je teorija o Pet
elemenata 五行 Wŭ xíng.
Zapravo, teoriji Yinyanga je dodata teorija o Pet elemenata (često se sreće i
integralni naziv Yinyangwuxing), zato što se smatralo da pet elemenata u
prirodi zapravo predstavljaju refleksiju suprotnosti, odnosno yinyanga.
Naime, reč 行 xíng je zapravo
višeznačna, i može se prevesti kao faza, proces, tok, pokret, ali iz praktičnih
razloga i zarad lakšeg razumevanja najčešće prevodi kao element. Odnosi se na
pet osnovnih elemenata u prirodi, a to su
drvo (木 mù), vatra (火 huǒ), zemlja (土 tǔ), metal (金 jīn), i voda (水 shuǐ). Obično se ovih pet elemenata povezuje sa
godišnjim dobima, pa tako drvo
označava proleće, kao period rasta, vatra
je u znaku leta kao period cvetanja, zemlja
se nalazi na prelazu izmedju leta i jeseni, a taj period se takodje naziva i
dugo ili kasno leto, kao period vlažnosti i radjanja plodova, zatim metal simbolizuje jesen kao period
žetve i sakupljanja i voda, kao
simbol zime, predstavlja period mirovanja i čuvanja. Ako bi se gledala uzročno
posledična veza izmedju ovih elemenata, oni funkcionišu na sledeći način: drvo
hrani zemlju, voda je stvara, zemlja podnosi metal, a metal nosi vodu, koja
zatim hrani drvo, i taj ciklus je beskrajan. Ako bi se njihov odnos gledao sa
“očinske “ strane, u smislu medjusobnog kontrolisanja ili ograničavanja, onda
drvo razdvaja zemlju, zemlja upija vodu, voda zatim gasi vatru, a vatra topi
metal, koji zatim seče drvo. Ovaj ciklus je takodje beskrajan.
Pet elemenata ima široku primenu na sve ono što nas okružuje
i što je sastavni deo naše svakodnevice. Svaki od elemenata moguće je povezati
sa odredjenom bojom, ukusom, delom tela, organom (zang i fu organi, koji
predstavljaju unutrašnje i spoljašnje organe), kao i za organima svih čula, a
ovo je izuzetno važno kod praktikovanja tradicionalne kineske medicine, posebno
u akupunkturi. Da bi telo funkcionisalo na pravi, najbolji mogući način,
potrebno je da svi ovi elementi budu u skaldu. Pet elemenata takodje ima važnu
ulogu i u praktikovanju feng shui (风水Fēngshuǐ), koji predstavlja harmonizaciju izmedju svih
stvari postignutu uskladjivanjem energije(气Qì).
Pet elmenata se povezuje i sa pentatonskom skalom, koja je osnovna u kineskoj
muzici, a i izmedju ostalog, prva muzička skala ikada definisana.
Kao što se iz priloženog može zaključiti, svaki filosofski
koncept u Kini se bazira na pojavama koje nas okružuju, sa posebnim naglaskom
na njihovu povezanost i medjusobnu zavisnost, koja je iskazana u svom najboljem
obliku onda kada je izbalansirana, bilo da se radi o elementima u prirodi,
telesnom zdravlju, najoptimalnijem sklopu ukusa ili nota, ili bilo čega drugog.
Upravo u tome i jeste čar te daleke civilizacije i jenih shvatanja, koja su
naizgled tako mistična, a zapravo i više nego veoma jasna i logična,
demistifikovana na način koji ih čini još privlačnijim i bližim svima nama,
inspirišuči nas da sve oko sebe posmatramo kroz neophodnu povezanost.