Thursday, March 28, 2013

Osnovni koncept teorije Yinyang i Wuxing

autor: Aleksandra Zolotić


Često je korišćen kao modni detalj ne samo u svojoj rodnoj zemlji, već širom sveta, a zapravo možda vrlo malo ljudi ima svest o pravom značenju i značaju, a nadasve dubini tog naizgled jednostavnog simbola. Reč je o konceptu Yinyang.
Naime, 阴阳 yīnyáng zapravo predstavlja medjusobnu povezanost svih različitih pojava u prirodi i svetu. Ova dva komplementarna elementa su fizička manifestacija svih dualiteta koji nas okružuju. Na to najjasnije ukazuje i sam izgled simbola. Yin je crna strana sa belom tačkom, a yang je bela tačka sa crnom. Ovakav izgled simboličkog prikaza često se opisuje kao sunce koje se poigrava iznad doline i planine. Yin je maglovito područje okruženo planinama, a yang je osvetljeni deo, te sunce krećući se svojim prirodnim tokom čini da yin i yang zamene mesta, odnosno da se otkrije sakriveno, a sakrije otkriveno.
   Karakteristike yina su sporo, mekano, savitljivo, razliveno, hladno, vlažno i pasivno, te se on dovodi u vezu sa vodom, zemljom, mesecom, ženstvenošću i sa tamnim delom dana, odnosno predstavlja noć. Sa druge strane, yang je kao suprotnost brz, tvrd, izdržljiv, usmeren, topao, suv i agresivan, te se on povezuje sa vatrom, nebom, suncem, muževnošću i sa danom. Sve u svemu, važno je shvatiti ih ne kao dve suprotstavljene, već kao dve medjuzavisne komponentne, koje jedna bez druge ne mogu postojati. Apsolutno svaka pojava sadrži oba ova aspekta u sebi, samo je nekad jedan od njih više, odnosno manje manifestovan u toj pojavi. Nijedan fenomen u prirodi nije potpun crn ili beo, kao što ni svetlost ne može postojati bez tame. Seme koje u leto rodi predstavlja yang u svojoj najjačoj manifestaciji, dok to isto seme koje zimi umire da bi stvotilo novo seme predstavlja najjasniju manifestaciju yina, a to zajedno čini beskrajno kruženje. Kada neki fenomen dostigne svoj vrhunac, pretvara se u svoju suprotnsot, što ide u prilog medjusobnoj povezanosti svega što nas okružuje.

  Dakle, kao čvrsta povezanost kontrastnih parova, yinyang je zapravo deo svačije svakodnevice, a samim tim postoji i više načina prikazivanja i shvatanja, kao i primene ovog fenomena. U Yijingu (Yì jīng) je ovaj koncept prikazan u formi trigrama, gde yin predstavlja liniju koja je razdeljena na pola, a yang celovitu liniju. Trigram, dakle, kao što se može naslutiti iz samog naziva, predstavlja kombinaciju tri vodoravne linije, te u zavisnosti od spoja, izvesni trigram će imati više odnosno manje karakteristika yina ili yanga. Trigrami se dalje mogu kombinovati kao heksagrami. Taijiquan (太极Tàijí quán) kao jedna od najupečatljivijih kineskih borilačkih veština takodje je zasnovana na konceptu yinyanga, gde se na procesu samoobradjivanja svog tela I duha radi kombinovanjem mirovanja i pokreta. Postizanje tog balansa zapravo i jeste sam izgled yinyanga. Isti princip takodje se primenjivao i u veštinama baguazhang (卦掌Bāguà zhǎng ) i qigong (Qìgōng). Princip yinyanga takodje ima veze i sa seksualnim opštenjem. Naime, da bi se stvaralo, potrebna je interakcija muškarca I žene, odnosno da se yin I yang spoje. U daoističkim tekstovima je opisan niz poza pri vodjenju ljubavi  koje  su praktikovane da bi se neka bolest sprečila ili izlečila. Yinyang svoju primenu ima i u tradicionalnoj kineskoj medicini. Takodje, postoje i pojedini toponimi u Kini koji sadrže neki od ova dva elementa, poput Luoyang ili Huayin, a i sam naziv za sunce u kineskom sadrži u sebi yang (sunceTàiyáng, u prevodu veliki yang).

  Ono što svakako stoji rame uz rame sa konceptom Yinyanga je teorija o Pet elemenata 五行 Wŭ xíng. Zapravo, teoriji Yinyanga je dodata teorija o Pet elemenata (često se sreće i integralni naziv Yinyangwuxing), zato što se smatralo da pet elemenata u prirodi zapravo predstavljaju refleksiju suprotnosti, odnosno yinyanga.

Naime, reč 行 xíng je zapravo višeznačna, i može se prevesti kao faza, proces, tok, pokret, ali iz praktičnih razloga i zarad lakšeg razumevanja najčešće prevodi kao element. Odnosi se na pet osnovnih elemenata u prirodi, a to su  drvo ( mù), vatra ( huǒ), zemlja ( tǔ), metal ( jīn), i voda ( shuǐ). Obično se ovih pet elemenata povezuje sa godišnjim dobima, pa tako drvo označava proleće, kao period rasta, vatra je u znaku leta kao period cvetanja, zemlja se nalazi na prelazu izmedju leta i jeseni, a taj period se takodje naziva i dugo ili kasno leto, kao period vlažnosti i radjanja plodova, zatim metal simbolizuje jesen kao period žetve i sakupljanja i voda, kao simbol zime, predstavlja period mirovanja i čuvanja. Ako bi se gledala uzročno posledična veza izmedju ovih elemenata, oni funkcionišu na sledeći način: drvo hrani zemlju, voda je stvara, zemlja podnosi metal, a metal nosi vodu, koja zatim hrani drvo, i taj ciklus je beskrajan. Ako bi se njihov odnos gledao sa “očinske “ strane, u smislu medjusobnog kontrolisanja ili ograničavanja, onda drvo razdvaja zemlju, zemlja upija vodu, voda zatim gasi vatru, a vatra topi metal, koji zatim seče drvo. Ovaj ciklus je takodje beskrajan.

Pet elemenata ima široku primenu na sve ono što nas okružuje i što je sastavni deo naše svakodnevice. Svaki od elemenata moguće je povezati sa odredjenom bojom, ukusom, delom tela, organom (zang i fu organi, koji predstavljaju unutrašnje i spoljašnje organe), kao i za organima svih čula, a ovo je izuzetno važno kod praktikovanja tradicionalne kineske medicine, posebno u akupunkturi. Da bi telo funkcionisalo na pravi, najbolji mogući način, potrebno je da svi ovi elementi budu u skaldu. Pet elemenata takodje ima važnu ulogu i u praktikovanju feng shui (Fēngshuǐ), koji predstavlja harmonizaciju izmedju svih stvari postignutu uskladjivanjem energije(Qì). Pet elmenata se povezuje i sa pentatonskom skalom, koja je osnovna u kineskoj muzici, a i izmedju ostalog, prva muzička skala ikada definisana.

Kao što se iz priloženog može zaključiti, svaki filosofski koncept u Kini se bazira na pojavama koje nas okružuju, sa posebnim naglaskom na njihovu povezanost i medjusobnu zavisnost, koja je iskazana u svom najboljem obliku onda kada je izbalansirana, bilo da se radi o elementima u prirodi, telesnom zdravlju, najoptimalnijem sklopu ukusa ili nota, ili bilo čega drugog. Upravo u tome i jeste čar te daleke civilizacije i jenih shvatanja, koja su naizgled tako mistična, a zapravo i više nego veoma jasna i logična, demistifikovana na način koji ih čini još privlačnijim i bližim svima nama, inspirišuči nas da sve oko sebe posmatramo kroz neophodnu povezanost.