autor: Aleksandra Zolotić
Kao i većini
ljudi, i vama verovatno prva asocijacija pri pomenu kineskih karaktera bude nedokučivost.
Na prvi pogled deluju kao da je nemoguće dešifrovati ih. Medjutim, samo malo
bliže upoznavanje sa njima biće dovoljno da se ovaj ustaljeni tabu
demistifikuje.
Naime, verovatno
će vas iznenaditi da su kineski karakteri u stvari jednostavne slike pojava
koje nas okružuju, svega što je deo naše svakodnevice. Ono što su Kinezi želeli
razvijajući svoje pismo je da ga naprave po ogledalu prirode. Kroz vreme su se
te slike razvijale i menjale, ali značenje se uglavnom zadržalo. Da biste ih
razumeli, potrebno je samo da napustite okvir tradicionalnog razumevanja
alfabetskih jezika, i njihovom proučavanju pristupite nalik pristupanju
umetničkom delu, zato što oni to zaista i jesu.
Razvoj i klasifikacija kineskih karaktera
Kinesko pismo je
po svom tipu logografsko pismo (naše je fonetsko, što znači da jedan glas
predsatvlja jedno slovo), što znači da jedna grafema predstavlja jedan slog ili
jednu reč, koja se dalje može koristiti samostalno ili se kombinovati sa drugim
karakterima. Kombinovanje kineskih karaktera se odvija na nekoliko načina, pa
tako je moguće spojiti semantički (smisaoni) element, odnosno radikal (nalik na
determinativ kod egipatskih hijeroglifa, deo koji objašnjava značenje)sa
fonetskim, gde je radikal taj koji unosu značenje, konkretno ili barem
približno, a fonetski deo daje ideju na koji način bi karakter trebalo izgovoriti; zatim,
moguće je povezivati karaktere na osnovu semantičke veze; potom, karakteri se
mogu modifikovati zarad dobijanja novih ali srodnih reči.
Ono što je
zajednička odlika svih karatera su tri faze njihovog formiranja:
- stvaranje
oblika/ forme karaktera(形Xíng)
- odredjivanje nihovog smisla (意Yì)
- vezivanje odredjenih glasovnih vrednosti za njih (声音Shēngyīn).
Da bi se karakteri dobro naučili, potrebno je
dobro ovladati navedenim karakteristikama. Iz ovog jednostavnog uvoda se vidi
da je u celokupnom kineskom pismu posredi svojevrsna muzičko-likovna predstava
onoga što nas okružuje.
Kako bismo lakše
klasifikovali i razlikovali kineske karaktere, podelićemo ih u tri grupe.
1)
Piktogrami, kao što i njihovo ime kaže,
predstavljaju jednostavnu sliku iz prirode. Oni imaju samostalno značenje, a
mogu se kombinovati sa drugim karakterima i unositi značenje ili prosto biti
sastavni deo nekog drugog karaktera, i kao takvi mogu se smatrati temeljom
strukture kasnijih karaktera.
2)
Ideogrami predstavljaju spoj dve ideje istog, sličnog ili čak i različitog
značenja, dajući novi karakter i novo značenje, dakle funkcionišu principom asocijacije.
休 karakter Xiū znači
“odmarati se“, a sastoji se iz
radikala za čoveka i radikala za drvo, gledano sa leve na desnu stranu
(asocijacija bi trebalo da bude na čoveka koji se odmara pod drvetom).
明karakter Míng znači „svetao, jasan“, a sastoji se iz radikala za sunce i radikala
za mesec, takodje gledano sa leve na desnu starnu (asocijacija putem
zajedničkih osobina sunca i meseca, a to je svetlost,isijavanje).
3) Fonoideogrami predstavljaju treću, a ujedno po strukturi i najsloženiju grupu karaktera. Oni se sastoje od ideomatika i fonetika, što znači da su po strukturi piktofonetski karakteri. Ideomatik je deo karaktera koji nosi njegov smisao, ideju, a fonetik nosi izgovor.
晴Qíng„sunčan“
pripada ovom tipu karaktera; njegov prvi deo, sa leve strane, predstavlja
ideomatik (kineski karakter za sunce), a drugi fonetik, sa desne strane, koji
se obično čita kao qing.
妈Mā„mama“takodje
pripada ovom tipu karaktera;njegov prvi deo, sa leve strane predstavlja
ideomatik (kineski karakter za ženu), a drugi fonetik, sa desne strane, koji se
obično čita kao ma.
Fonoideogrami
se mogu kombinovati na 6 načina, tako da se ideomatik nadje levo a fonetik
desno i obratno, ideomatik gore a fonetik dole i obratno, i ideomatik unutra a
fonetik spolja i obratno.
Misterija vredna truda!
Pouzdan
podatak koliko karaktera ima ne postoji, zato što se njihov broj stalno
povećava, a i sama struktura je prošla kroz proces pojednodstavljivanja, što je
razlog za postojanje tradicionalnih i pojednostavljenih kineskih karaktera. Oni
su u upotrebi ne samo na tlu Kine, već i u Japanu, Koreji i Vijetnamu.
Ideja
teksta je bila da se napravi prvi korak ka sprijateljavanju sa kineskim
karakterima, jer jednom kada se sa njim uhvatite u koštac sa željom da im se
približite i razumete ih, oni će vas osvojiti zauvek svojom snagom i energijom.
Način na koji se njima pristupa daleko je drugačiji od pristupa svim „običnim“,
tačnije alfabetskim jezicima. Kao što je već rečeno, oni su umetnička dela u
malom, a zapravo svet oko nas, što dodatno daje na njihovoj težini i važnosti. Za
pravo i potpuno razumevanje, potrebna je predanost i mašta bez granica, a oni
će vam zauzvrat pružiti jedan novi, predivan svet, i u mnogome pomoći u bližem
razumevanju same Kine, njenog naroda i kulture. Zato, probudite umetnika u
sebi, dopustite da ovaj magični jezik doprinese nekom novom pogledu na
svakodnevicu!