Sunday, March 3, 2013

Yue Minjun 岳敏君- Iza osmeha

 autor: Snezana Maksimovic 

Lice sa intrigantnim, manijakalnim osmehom, možda najupečatljiviji motiv savremenog kineskog slikarstva, zapravo je autoportret. Enigma crvenkastog lica  sa širokim osmehom i  očima čvrsto zatvorenim od urnebesnog naprezanja, podleže mnoštvu interpretacija. Kineski likovni kritičar Li Xianting identifikovao je umetnika kao člana škole “ciničnog realizma”, formiranog delom kao reakcija na događaje iz 1989, ali autor se ne slaže sa takvim određenjem.  
  • ,,Moji radovi su odraz fundamentalne agonije ljudskog bića i osećaja konfuzije koju stvara život u modernom svetu. Nema ničega ciničnog u onome što ja radim. Kada smo suočeni sa situacijama koje ne možemo promeniti, smeh je  možda jedina prava reakcija.

  Yue je rođen 1962 godine u krajnjem severu Heilongjiang provincije Kine i kao dete preselio se u Peking sa svojim roditeljima. Studirao je slikarstvo na Hebei Normal University i diplomirao 1989. godine, baš u vreme kada Kinu potresaju studentske demonstracije i njihovo suzbijanje na trgu Tjenanmen u junu te godine.

  "Moje raspoloženje se promenilo u tom trenutku. Bio sam veoma razočaran. Shvatio sam da postoji ogroman jaz između stvarnosti i ideala, i ja sam hteo da napravim svoju autentičnu umetničku definiciju koja će korespondirati  društvenom životu i društvenom okruženju ."
   “Prvi korak bilo je kreiranje stila koji bi tačno odražavao moja osećanja, počevši od nečega što veoma dobro poznajem – od sebe. Drugi korak bilo je osmišljanje osmeha, koji je bio inspirisan slikarstvom kineskog slikara Genga Jianyia, na čijim radovima je osmeh bio deformisan do mere da izražava značenje suprotno od uobičajenog. Tako je nastala slika na kojoj vidite osobu koja se smeje, ali taj osmeh nije nužno odraz sreće, već mešavina kontradiktornih osecanja mizerije i pesimizma sa jedne ali i radosti sa druge strane ”

  Osmeh na njegovim slikama je najčešće tumačen kao podsmeh na sveopštu apsurdnost postojanja; kao iluzija sreće u životima koji neumitno hrle odumiranju, ili kao maska za iskonski osećaj bespomoćnosti. 

“To nije poricanje stvarnosti, već preispitivanje iste,” kaže Yue za svoje radove. “I taj osmeh - svako ko je prošao kroz iskustva slična onima koje je doživela Kina, kadar je da razume.”

  Slika "Pogubljenje ", prikaz Tiananmen masakra iz 1989.godine